Postrojenja i instalacije tečnog prirodnog gasa (LNG)

Tečni prirodni gas je jedan od oblika u koje se, radi lakšeg transporta, pretvara prirodni gas. Osim TPG koristi se i oznaka LNG, prema engleskom nazivu liquified natural gas ("utečnjeni prirodni gas").
Da bi bio utečnjen (doveden u tečno stanje), on se prečišćava (odstranjuju se mehaničke nečistoće, helijum i komponente koje mogu izazvati probleme na niskim temperaturama - npr. voda i teški ugljovodonici), a zatim se na približno atmosferskom pritisku rashlađuje na oko -163°C i time kondenzuje. Njegovim pretvaranjem u tečnost zapremina mu se smanjuje 614 puta u odnosu na zapreminu pri normalnim uslovima.

Prevođenje u tečno stanje je relativno opasan i energetski vrlo zahtevan proces. Zemni gas, koji posle nafte sadrži najviše energije i ima najveću toplotnu moć, prevođenjem u tečno stanje gubi ovu prednost i njegov ukupni energetski bilans znatno opada.

Temperatura TPG-a se mora održavati na temperaturama ispod njegove tačke ključanja (-161,5°C), tako da ja za njegovo skladištenje potrebna infrastruktura koja obezbeđuje potrebno hlađenje rezervoarima. Maksimalni transportni pritisak je 2,5bar.

TPG se u tom obliku 'koristi' uglavnom samo za transport (i to specijalnim hlađenim TPG tankerima, eventulano drumskim autocisternama) i skladištenje (takođe u hlađenim rezervoarima). Praktično, on omogućava transport zemnog gasa (TPG tankerima, kao zamenom za gasovode), tamo gde gasovoda nema (ili bi bili neisplativi).

Izuzetno se TPG koristi i za pokretanje automobila (po pravilu teških vozila), mada se zbog niza tehničkih prednosti prirodni gas na vozilima daleko najčešće koristi u komprimovanom stanju (CNG).